Karma jeste jedan od najvažnijih budističkih
pojmova. Karma je refleks ili "trag" u našem umu. Kada učinimo dobro
delo vođeni dobrim namerama, te dobre namere izviru iz našeg uma. Učinivši to
dobro delo, razvijamo sklonost našeg uma ka dobrim delima, u njemu ostaje takav
"trag" ili refleks. I to se naziva "dobrom karmom". Isto
važi za rđave postupke, govor ili misli (Buda ih naziva "nevešti" ili
"štetni" postupci) počinjene iz pohlepe, mržnje itd.
Ključni faktor u
formiranju karme je namera. Ono što se urezuje u naš um je najviše određeno
našim namerama. Ako slučajno zgazim pauka, na primer, a da recimo to nisam ni
primetio, tada nije bilo namere i kako se to može odraziti na moj um? Ali ako
ga zgazim "iz zabave", želja da ubijem ostavlja trag u mome umu.
Kasnije, možda ću postati manje osetljiv za život kao vrednost, možda će mi
takav stav doneti mnoga neprijatna iskustva, verovatno ću zbog toga u sebi
osećati više mržnje itd. A takva će mi onda biti i karma.
Dakle, ma koliko
možda paradoksalno zvučalo, mi odlučujemo hoćemo li biti srećni i spokojni ili
nesrećni i uznemireni.
Нема коментара:
Постави коментар