Problem
u brojkama
- Najmanje se nerviraju radnici u farmaceutskoj, drvnoj i papirnoj industriji, zatim u umetnosti i dizajnu.
- Stres na poslu najviše doživljavaju osobe na pozicijama višeg i srednjeg menadžmenta, a najmanje pripravnici.
- Čak 71 % smatra da je kancelarijski bes sve češći i ozbiljniji problem našeg društva. Kada se razbesne na poslu, ispitanici različito reaguju, ali najveći broj uspeva da se kontroliše.
- Podjednako, i muškarci i žene (47 %), povuku se nakon izliva besa - da bi se ohladili - a u tim situacijama 44 % muškaraca, a 37 % žena psuje.
- Žene češće zaplaču nego muškarci.
- Među osobama koje su na radnom mestu izgubile kontrolu ili su se razbesnele, dve trećine je prošlo bez posledica.
- S obzirom na poziciju u firmi, bez većih posledica uglavnom prođu savetnici, dok otkaz dobiju radnici na pozicijama visokog menadžmenta.
Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod svakog trećeg zaposlenog u Evropskoj uniji. Prema prikupljenim podacima stresom na poslu u EU obuhvaćeno je 28 odsto zaposlenih ili 41,2 miliona. Njegova posledica je 50-60 odsto svih izgubljenih radnih dana, ali i oko pet miliona nesreća na poslu.
U Evropskoj uniji 12 miliona ljudi se žali da ih vređa menadžment, 6 miliona (4 odsto) žali se na telesno nasilje, a 3 miliona (2 odsto) žali se na seksualno zlostavljanje. Zbog stresa na poslu u EU dogodi se 48.000 izvršenih i skoro pola miliona pokušanih samoubistava. Savremeno „24-satno društvo" intenzivno se menja. Ekonomija postaje globalna, a sve je veća upotreba informacionih sistema i komunikacionih tehnologija. Rad u takvom društvu postavlja mentalne i emotivne zahteve koje pojedinac ne može ispuniti, pa se razvija stanje stresa.
U SAD tokom poslednjih desetak godina 29 - 40 odsto zaposlenih svoj posao označava stresnim ili vrlo stresnim. U evropskim zemljama 28 odsto zaposlenih svoj posao karakteriše tako i navodi kako to negativno utiče na njihovo zdravlje.
Нема коментара:
Постави коментар