Fiziološki uticaj joge

Joga asocira na opuštanje i duševni mir. A kako nam to fiziološki pomaže. Znamo da napetost ometa i usporava protok krvi, limfe i životne energije u telu. Napetost takođe sprečava oslobađanje i čišćenje tela od otrova. To sve skupa umanjuje osećaj života u telu i time ga razdvaja. To razdvajanje svesti od tela stvara prepreku između našeg bića i tela i time onemogućava energiji i inteligenciji koja je stvorila telo da ga i održava. A najbolje je "auto" poslati na održavanje u "fabriku" koja ga je i stvorila jer ona najbolje zna kako i zašto ga je napravila i šta i zašto je ugradila.

Suprotno od napetosti je opuštenost koja je suštinski deo joge. Joga položaji - asane, traže našu pažnju u određenim delovima tela, gde svest ide energija sledi, čuvajući, dubokim disanjem, svesnost o ostatku tela, uz njegovo opuštanje. Svako, naravno, diše ali smo toga nesvesni i dišemo plitko i stisnuto, naročito u stresu.

Bavljenje sportom i aerobikom dovodi do podizanja krvnog pritiska i adrenalina te je kardiovaskularni sistem pod opterećenjem, za razliku od joge koja svojim umirujućim kontemplativnim načinom stimuliše opuštajuće reagovanje. Reakcija joge na stres je "nereakacija", dakle, odgovor parasimpatičkim nervnim sistemom – mirom.