Tibet u etno-kulturnom smislu

Tibet (tibetanski: བོད་; Wylie: Bod, kineski: 西藏; pinyin: Xīzàng) je velika visoravan u Aziji, severoistočno od Himalaja, koja predstavlja tradicionalnu postojbinu Tibetanaca kao i drugih etničkih grupa kao što su Monpe, Qiang i Lhoba, a u kojoj takođe živi brojna zajednica Han Kineza i Huija. Tibet predstavlja najvišu oblast na svetu, sa prosečnom nadmorskom visinom od 4900 m.

Tibet se u istoriji pojavio u 7. veku kao ujedinjeno carstvo, ali se uskoro podelio na nekoliko teritorija. Najveći deo zapadnog i centralnog Tibeta je često bio ujedinjen pod barem nominalnom vlašću tibetanskih vladara sa sedištem u Lasi, Shigatseu ili obližnjim lokacijama; te vlade su u različita vremena bila pod mongolskim ili kineskim uticajem. Istočne oblasti Kham i Amdo su često imale decentraliziranu domaću vlast, podeljenu između malih kneževina ili plemenskih grupa, dok su često padale pod neposrednu kinesku vlast; većina tih oblasti je kasnije pripojena kineskim provincijama Sichuan i Qinghai. Godine 1951. je nakon kraćeg oružanog sukoba Tibet pripojen novouspostavljenoj Narodnoj Republici Kini, a prethodna tibetanska vlast formalno je ukinuta 1959. Danas NR Kina upravlja zapadnim i centralnim Tibetom kao Tibetanskom autonomnom oblasti, dok su istočne oblasti deo provincija Sichuan i Qinghai. U Tibetu postoje tenzije između domaćeg stanovništva i kineskih vlasti, kao i tibetanski pokret za nezavisnost koga čine disidentske grupe u izbeglištvu.

Ekonomijom Tibeta dominira naturalna poljoprivreda, iako se poslednjih decenija u Tibetu razvio i turizam. Dominantna religija TIbeta je tibetanski budizam, iako postoje i muslimanske i hrišćanske manjine. Tibetanski budizam daje snažan uticaj umetnosti, muzici i festivalima u regionu. Tibetanska arhitektura održava kineski i indijski uticaj. Tradicionalna kuhinja tibeta se temelji na pečenom ječmu, mesu od jaka i tibetanski čaj..