Osiromašeni uranijum - tihi ubica

Šta je, zapravo, osiromašeni uranijum? To je proizvod dobijen preradom iskopane rude uranijuma. Većina radioaktivnih izotopa vadi se iz rude da bi se upotrebili za nuklearno oružje i atomske elektrane. Ono što ostane je manje radioaktivni izotop 238, odnosno osiromašeni uranijum. Gotovo je dva puta gušći od olova i zapaljiv je pri udaru, što ga čini krajnje efektivnim u probijanju oklopa. Samo jedna jedina čestica osiromašenog uranijuma u limfnim čvorovima može da razori ceo imunološki sistem. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović- Batut" pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto. Kako procenjuje profesor Čikarić samo u ovoj godini u Srbiji će biti otkriveno 40.000 novoregistrovanih malignih tumora, dok će od malihnih tumora umreti 22.000 do 23.000 ljudi. Nuklearni fizičar Vladimir Ajdačić dodaje da su već na jugu Srbije, u područjima gde je bačeno najviše osiromašenog uranijuma, uočene genske mutacije na životinjama. "Te promene se prvo uočavaju kod životinja koje su puno kreću, lisice, psi, mačke, jer bilo je mesta gde je municija sa osiromašenim uranijumom bačana u velikim količinama", naglasio je Ajdačić. On je podsetio da je najviše ove municije bačeno na Irak i da su istraživanja koja su kasnije rađena pokazala da su potomci američkih vojnika koji su boravili u Iraku u 67 odsto slučajeva imali genske deformacije. Štetne posledice osiromašenog uranijuma nisu osetili samo građani Srbije, već i strani vojnici koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu. Tužilaštvo u Italiji nedavno je pokrenuli istragu zbog sve većeg broja obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama uključujući i Kosovo. Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma. Prema podacima Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo. Međutim, pretpostavlja se da je broj obolelih znatno veći, jer se bolest ne javlja odmah. Ni danas se precizno ne zna koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom NATO ispalio na područje naše zemlje. Naime, podaci NATO-a govore da je ispaljena 31.000 projektila, vojska tvrdi da je naša zemlja zasuta sa oko 50.000, a Rusija napominje da je ispaljeno čak 90.000 projektila. NATO je priznao da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena na 112 lokacija, ali su do danas od osiromašenog uranijuma očišćene samo četiri lokacije na teritoriji jugoistočne Srbije, dok je preostalo čak 107 na teritoriji Kosova i Metohije. U napadima NATO-a poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. U knjizi trojice američkih autora se dokazuje da bombe nisu imale samo osiromašeni uranijum nego i otpad iz prerade nuklearnog materijala, koji sadrži opasne otrove, medju kojima i plutonijum. Dokazi su, kako iz knjige prenosi "Sandej tajms", pronadjeni u fabrikama tog oružja u Kentakiju, Ohaju i Tenesiju.