Kafa je štetna za ljude ako...

Turska, espreso, nes, moka...bez obzira koja je Vaša kafa uz koju uživate svakodnevno, postoji par činjenica o njoj za koje pretpostavljam niste znali.

Od kafe se može umreti, ali samo ako u toku dana popijete 200 šoljica koliko iznosi smrtonosna doza kofeina za ljudski organizam. Kako je kofein elemenat kafe koji se ralativno kratko zadržava u organizmu i relativno brzo razlaže, smatra se da je 9 šoljica kafe gornja granica koja se može popiti svakodnevno, a da to ne izazove veće posledice po vaše zdravlje. Ipak, dve šolje kafe sadrže istu količinu stimulansa kofeina koliko i jedna tableta. Takođe, upotrebom kafe sprečava se resorpcija vitamina i minerala u organizmu, znatno otežava proces varenja hrane, ali i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina i minerala. Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost, a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju.. Kafa, dodatno povećeva rizik od raka bešike, pankreasa, bubrega, a ako uz nju zapalite i cigaru, rizik je, logično, veći. Iako, ceo život slušamo priče da kafu ne valja piti na prazan stomak, istraživanja su pokazala upravo suprotno. Kafu bi trebalo piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela, kako ne bi sprečila resorpciju vitamina i minerala iz hrane, ali je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema. Česta zabluda je i konzumiranje kafe bez kofeina. Pokazalo se da ona može biti još štetnija, pa je najbolje tursku kafu, ako joj već tražite zamenu, zameniti kafom od žitarica i soje. Pored ovoga, umereno konzumiranje kafe (šoljica ili dve na dan) može imati veoma pozitivne efekte. Poznata kao jedan od najboljih antioksidanata, kafa podstiče mentalne aktivnost. Treba napomenuti da se ovo dejstvo oslobađa samo dok je kafa vrela, tako da oni koji je piju hladnu ili po nekoliko sati u svoj organizam unose samo njene štetne sastojke, a i efekti onda mogu biti samo takvi. Takođe, među ljubiteljima kafe ima manje astmatičara i obolelih od respiratornih oboljenja, a kod nekih osoba kafa deluje i kao odličan diuretik i potpomaže redovno pražnjenje creva. Poznato je da kofein ubrzava metabolizam, otklanja pad koncentracije, a na kratke staze čak i depresiju. Što se tiče uticaja na rad srca, aritmije i koronarna obolenja, istraživanja su pokazala da preterano konzumiranje kafe može izazvati blage aritmije i ubrzan rad srca, ali ništa dugotrajno i opasno. Opasnosti po koronarna obolenja više dovode u vezu kofein i kafu sa načinom života onih koji kafu konzumiraju. Nekretanje, kafa, cigare.. vode ka sigurnom razvoju srčanih obolenja, ali kafa kao kafa – ne. Kafa povećava i dobar i loš holesterol, ali ne menja odnos među njima, tako da se ne može reći da ima većeg štetnog uticaja po organizam na ovom polju.

Ako trenutno pored sebe nemate šolju svoje omiljene kafe, ustanite, prošetajte, napravite je sa uživanjem, i imajte na umu: konzumiranje kafe nije štetno ako je umereno, čak naprotiv. Prijatno.