Grinje

Posle polena, grinje su najčešći uzročnici alergija. Grinje su paraziti iz roda zglavkara, kojih ima u svakoj kući ili stanu. Žive u ljudskom okruženju: krevetima, dušecima, posteljini, zavesama, itisonima, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u šupljine između vlakana, gde su bezbedne od usisivača i drugih opasnosti. Odatle izlaze na površinu da uzmu hranu. Hrane se sljuštenim (izumrlim) ćelijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama (čestice brašna, testenine i slično). Nemaju želudac, luče enzime i speifične belančevine, kojima oblažu hranu i potom je izlučuju kao izmet, koji ima snažno alergogeno dejstvo. Ljudsko telo u proseku odbaci oko jedan i po gram kože dnevno, što je dovoljno da se nahrani, pod idealnim uslovima, oko milion grinja. Odgovara im temperatura od 20 stepeni i visoka vlaznost vazduha (60 do 80 odsto) kao i vlaga u neposrednom okruženju (znoj). Evropske grinje (Dermatophagoides pteronnyssinus) i američke (Dermatophagoides farinae) predstavljaju dve različite vrste. Pronalazač mikroskopa Levenhuk je krajem 17. veka prvi put video ove parazite. Najbolje se vide pod mikroskopom, kada su dobro osvetljene i na crnoj podlozi. Duge su oko 0,4 milimetra, a široke 0,25 do 0,3 milimetra. I muške i ženske grinje su sfernog oblika, površine krem boje sa crnim linijama. Prenose se vazdušnim strujama prouzrokovanim uobičajenim kućnim aktivnostima. Dužina života muških grinja je do 30 dana, a oplođena ženska grinja živi i do 70 dana i izleže 60 do 100 jaja. Iz jaja se prvo izleže larva, koja se razvije u odraslog parazita. Za vreme svog života ženska grinja ostavi oko 2000 čestica fekalija i još veći broj inficiranih čestica prašine. Grinje preživljavaju u svim klimatskim uslovima osim na velikim nadmorskim visinama, gde se ne razmnožavaju. Koje se bolesti javljaju kao posledica alergije na grinje? To su: alergijska kijavica, konjunktivitis i astma, kao i bolesti kože: urtikarija (koprivnjača), atopijski i kontaktni dermatitis. 

Kako ukloniti grinje? Treba koristiti specijalne presvlake (nepropustljive za grinje) za dušeke, jorgane i jastuke. Ukloniti iz spavaće sobe stvari, koje skupljaju prašinu (tepisi, itisoni, zavese). Upotrebljavati usisivače sa vodenim sistemom i usisivače sa parom pošto oni razlažu enzime grinja i smanjuju mogućnost pojave alergije. Izbegavati meke, plišane igračke. Posteljinu i zavese prati na temperaturi preko 60 stepeni tokom jednog sata. Plišane igračke na 15 dana preko noći držati u zamrzivaču i potom oprati. Češće bacati kese standardnih usisivača, jer grinje iz njih mogu da izađu. Smanjivati vlažnost vazduha u stanu čestim provetravanjem prostorija. Ukoliko postoje klima uređaji, koristiti HEPA filtere, a ako su filteri standardni, dobro ih prati svakih sedam dana. Treba znati da izbeljivači i deterdženti ne ubijaju grinje. Hemijski preparati na bazi bezil-benzoata, taninske kiseline i akaricida mogu delovati efikasno, ali i njihova primena nije bez rizika, jer i sami mogu da pospeše alergijsku reakciju.