Sedenje - tihi ubica savremenog čoveka

Sedenje je za ljude štetno i bolno i od sedenja nema koristi. Ovaj položaj tela u trajanju od osam i više sati dnevno nastao je kao prateća pojava izuma kao što su televizija i kompjuteri i kancelarijski poslovi.Čoveku sedenje nije prirodan položaj. Fiziolozi i antropolozi se slažu da se čovek kroz evoluciju čak prerano ispravio i da zbog toga ima problema sa kičmom, kostima, zglobovima, a sedenje je tek poza koja pravi mnogo zdravstvenih problema. Zaključak je da ljudi nisu za sedenje, ljudsko telo nema građu za sedenje i to po nekoliko sati na dan (danas sedimo u proseku 9.3 sata dnevno, a spavamo 7.7 sati). Pre samo sto godina naši preci su posle radnog dana šetali poljima ili bili u pokretu. Danas se posle radnog dana sedi ispred elektronskih uređaja, u restoranima, bioskopima.

Svako ko sedi šest i više sati dnevno ima 40% veće šanse da umre za 15 godina, nego onaj koji sedi tri sata. Nema veze ako prvi redovno vežba. Sedenje deblja. Svako čiji posao zahteva sedenje više sati dnevno, ima duplo veće šanse da oboli od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na zaposlene koji na poslu stoje. Ako vam je dnevna navika i uživanje da gledate televiziju tri sata i duže, dokazano je da su vam 64% veće šanse da umrete od nekog srčanog oboljenja. Kada već sedite, najbolje je da su vaša leđa pod 135º u odnosu na pod. Sedenje pod pravim uglom ili nagnuti napred nije zdravo za kičmu.