Ova malena žlezda je
snabdevač endokrinog sistema, i upravlja najvećim delom funkcija u našem telu.
Ona kontroliše i upravlja našim " telesnim satom" proizvodeći
melatonin; hormon koji bi mogao biti najveće otkriće od pronalaska penicilina,
i prekidač za kontrolisanje procesa starenja. Pinealna žlezda kontroliše takođe
naš ciklus spavanja, promene telesne temperature posebno pri promeni godišnjih
doba. Ona govori životinjama kada treba da se sele u tople krajeve, upravlja
njihovim odrastanjem. Usporava i ubrzava metabolizam, govori im kada da se
najedu radi ulaska u hibernaciju, i kada da se bude iz nje na proleće.
Melatonin je hormon
koji ne kontroliše samo kada smo pospani, nego nam pokazuje koliko smo stari,
kada ulazimo u pubertet, i kako se naš imunološki sistem bori protiv
bolesti. Obzirom da je smeštena u sredini našeg mozga,pinealna žlezda nema
direktan pristup sunčevom svetlu.Naše oči joj šalju direktnu informaciju o
dnevnoj (sunčevoj) svetlosti ili kada je ugašeno svetlo i kada je mrak. Sunčeva
svetlost stimuliše pinealnu žlezdu da proizvodi melatonin, po noći kada nema
Sunca melatonin se oslobađa u našem telu kada spavamo. Zaslugom pinealne žlezde
i melatonina, ljudi su mogli da spavaju po noći i da se bude danju mnogo ranije
pre nego što je bio izmišljen sat ili časovnik.
Ljudski embrioni ne proizvode melatonin pre rođenja, nego ga dobijaju preko placente. Prvim danima života male bebe ga dobijaju preko majčinog mleka. Nivo našeg melatonina raste tokom našeg detinjstva, onda slabi kada ulazimo u pubertet (sećate se kada vam se činilo da vam vreme brže prolazi i leti pre ulaska u pubertet), tako da i ostali hormoni mogu preuzeti kontrolu nad našim telom. Što smo stariji naš melatonin počinje da opada i da se smanjuje drasticno sve do 60- tih godine, tada ga proizvodimo mnogo manje nego u ranim 20-tim godinama. Sa drastičnim padom proizvodnje melatonina oko 50 godina, naše telo izgleda starije i sve se više vidi kako fizički propada. Naučnici su nedavno otkrili, da oni koji mogu dodatno proizvoditi melatonin, će usporiti starenje, odbiti bolesti od sebe, i čuvati osećaj celokupnog zdravog i energetskog tela, da se ne spominju ostale pozitivne stvari koje sve melatonin može učiniti za nas sada, kao što je lečenje nesanice i regulisanje spavanja, eliminacija efekata bezvoljnosti i svakodanevno olakšavanja stresa.
Ljudski embrioni ne proizvode melatonin pre rođenja, nego ga dobijaju preko placente. Prvim danima života male bebe ga dobijaju preko majčinog mleka. Nivo našeg melatonina raste tokom našeg detinjstva, onda slabi kada ulazimo u pubertet (sećate se kada vam se činilo da vam vreme brže prolazi i leti pre ulaska u pubertet), tako da i ostali hormoni mogu preuzeti kontrolu nad našim telom. Što smo stariji naš melatonin počinje da opada i da se smanjuje drasticno sve do 60- tih godine, tada ga proizvodimo mnogo manje nego u ranim 20-tim godinama. Sa drastičnim padom proizvodnje melatonina oko 50 godina, naše telo izgleda starije i sve se više vidi kako fizički propada. Naučnici su nedavno otkrili, da oni koji mogu dodatno proizvoditi melatonin, će usporiti starenje, odbiti bolesti od sebe, i čuvati osećaj celokupnog zdravog i energetskog tela, da se ne spominju ostale pozitivne stvari koje sve melatonin može učiniti za nas sada, kao što je lečenje nesanice i regulisanje spavanja, eliminacija efekata bezvoljnosti i svakodanevno olakšavanja stresa.
Нема коментара:
Постави коментар