Opuštanje "protiv" meditacije

Često pod opuštanjem podrazumevamo gledanje televizije, čitanje knjige, sedenje u kafiću ili, recimo, pecanje. Međutim, u jogi, opuštanje je nešto što se uči, kultiviše i svesno primenjuje. To je tehnika. Njome težimo da postignemo opuštajuću reakciju ili “opuštajući odgovor”.

Neke forme svesnog opuštanja se potpuno približe meditaciji i ne možemo je od nje odvojiti dok se, za potrebe meditacije, vrlo često prethodno svesno opustimo.

Sve tehnike svesnog opuštanja se svode na lagano opuštanje svih glavnih grupa mišića u telu kako bi smo postigli opuštajući odgovor; nekretanje i duboko sporo disanje doprinose doživljaju celokupne opuštenosti. Bez obzira da li se primenjuje autosugestija ili opuštanje vodi instruktor uživo ili nekim snimljenim vođenim opuštanjem, tim tehnikama se koriste reči koje sugerišu težinu i toplinu tela i sistematski se vodi pažnja kroz sve delove tela uz praćenje osećaja mekoće i lakoće koje nastaju. Te tehnike se često nazivaju i “skeniranje tela” ili “šetnja po telu”. Pri tome se u disanju svesno produžuje izdah.

S druge strane, meditacija je treniranje uma zasnovano na osnovnoj premisi da um odlučuje o kvalitetu našeg života. Meditacijom se želimo sprijateljiti sa samim sobom, učeći da sve vidimo upravo onakvo kakvo jeste, oslobađajući se uslovljenih rekacija (spoljni događaji nemaju nikakv uticaj na naš život, nego samo naše rekacije na njih). Ti oslobađajući vidovi meditacije imaju različite prostupe od čisto psiholoških i sekularnih do vrlo duhovnih i duboko religijskih.