Akhare i istorija nastanka akhara

Tokom invazije Mahmud Gazurija, Mohammad Ghorija i Taimura, hiljade hinduističkih hramova su bili sravnjeni sa zemljom, a milioni hindusa ubijeni. Stvari nisu stajale bolje niti za vreme dok su Indijom vladali muslimani. 

Spoznavši opasnosti od terorisanja i progona sledbenika Sanatan Dharme od fanatika i agresora ostalih veroispovesti, Adi Šankara je shvatio da samo duhovna snaga nije dovoljna. Nastojao je da mlađi sadhui steknu i mišićnu snagu kroz fizičke vežbe te da steknu veštinu rukovanja oružjem. Mathovi u kojima su se vežbale takve veštine su postali poznati kao “akhare” (doslovno:mesto za rvanje).

Adi Šankara je savetovao akharama da se odupru silom, ako je to potrebno, progonu hindusa i oskvrnuću njihovih svetišta. Tokom muslimanske invazije i muslimanskog vladanja, te su akhare bile barijera od napada na hinduse, njihova svetilišta i institucije. Mnogo puta su naoružani članovi akhara hrabro pružili otpor progonu hindusa i oskvrnuću svetilišta. Neretko su vladari tražili pomoć od Naga vojnika u svojim ratovima. Oni su slavno izvojevali mnoge bitke, a brojna snaga određenih akhara je dosezala i do 40.000 ljudi. Nakon indijske nezavisnosti, akhare su izgubile svoj vojni karakter, a njihovi sveci su se snažno posvetili propovedanju večnih vrednosti drevne indijske kulture i filosofije.