Fizička aktivnost

Svako od nas je bar jednom u životu izjavio : “Od sutra krećem sa vežbanjem“…ali,  već se prekosutra “ugrizao” za jezik.

Opšte poznata činjenica je da fizička aktivnost može da zameni mnogo lekova , dok s druge strane nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost. Shodno tome , svi ljudi koji su redovno fizički aktivni štite svoje zdravlje od oko dvadeset fizičkih i psihičkih bolesti, uključujući neke vrste raka, demenciju i usporavaju starenje organizma.

Ako svaki dan provedete makar pola sata u pešačenju ili vožnji bicikla smanjujete rizik od pojave malignih tumora, ista fizička aktivnost u trajanju od jednog sata smanjuje rizik za 16%.

Istraživanja koja su se ticala povezanosti fizičke aktivnosti i pušenja, ustanovila su da pušači vežbanjem smanjuju potrebu za nikotinom. Ali, nije utvrđeno da li to utiče  na ostavljanje cigareta. Posle bavljena fizičkim aktivnostima pušači su imali za trećinu manju potrebu za duvanom , u poređenju sa onim koji nisu bili fizički aktivni. 

Ljudima je poznata činjenica da je fizička aktivnost dobra, kako za telo tako i za duh. Ali , mali broj je upoznat kolika je to fizička aktivnost. Shodno tome, stručnjaci ističu da bi osobe od 18 do 65 godina starosti trebale u proseku na nedeljnom nivou da provedu oko sto pedest minuta u umerenoj fizičkoj aktivnosti /aerobne vežbe/. Pod aerobnim vežbama se podrazumevaju one vežbe koje ubrzavaju srčani rad tj. puls, disanje i aktiviraju mišiče, a traju duže od 15 minuta. Vežbanjem bi puls trebao da se ubrza na 50% ili 70% od maksimalnog, sa ciljem da se telo zaštiti od bolesti. Maksimalni puls se može izračunati vrlo lako, oduzme se od broja 220 broj godina vežbača. Aerobne vežbe utiču na : povećanje potrošnje energije, održavanje mršave telesne mase /mišići/, poboljšanje kardiovaskularnih funkcija, poboljšanje metabolizma glukoze, smanjenje rizika za pojavu osteoporoze, smanjenje apetita u odnosu na broj kalorija koje se potroše, duži i kvalitetniji život.

Ako sedimo mirno sat vremena potrošimo oko 100 kalorija, sat vremena kućnih aktivnosti u proseku troši 300 kalorija, plešući “istopimo” za sat 400 kalorija, plivanjem oko 650 kalorija. Najviše kalorija potrošimo ako smo Novak Đoković, sat muškog tenisa „iscedi” 920 kalorija.

Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala povezanost sporta, fizičke aktivnosti i zdravlja, shodno tome je 2004. godine donela dokument o Globalnoj strategiji zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i zdravlja, kao i Rezoluciju o unapređenju zdravlja i zdravog stila života.Gorući problem, s kojim se u današnje vreme suočavaju kako lekari s jedne strane, tako i roditelji s druge, jeste taj kako odvratiti mlade od sedenja pred televizorom i računarom/gledanje u televizor i računar se vezuje sa drugim lošim navikama/, i usmeriti ih na bavljenje fizičkim aktivnostima.

Ako želimo da živimo u društvu koje je civilizovano i odgovorno za buduće naraštaje, moramo da težimo omasovljenju sporta, zato što kad se na kraju čitave balade podvuče crta, sport ima veoma veliku korist kako za pojedinca tako i za društvo u celini.

Promenite početak krilatice OD SUTRA u OD SADA.