U žurbi ste, gladni ste…ulazite
na brzinu u Vama najbliži hiper, super, mega,extra ili kako već u današnje
vreme zovu velike trgovinske lance. Ne obazirući se na deklaracije na
proizvodima koje u trku ubacujete sa rafova u svoja kolica, odlazite zadovoljni
kući obavljenom kupovinom, željni dobre i ukusne hrane. U miru svog doma ,
vadeći iz kese sve što ste pokupovali , dolazite do možda za Vas
razočaravajućeg otkrića: rok upotrebe je
istekao pre dve nedelje, nalepljena deklaracija je prelepljena preko prvobitne,
deklaracija je na stranom jeziku, hrana koju ste kupili sadrži više od 10%
zasićenih masti/više od 10% povećava rizik od srčanih bolesti/…
Čija je krivica , nas potrošača
koji ne čitamo deklaracije ili “onih” s druge strane rafa?
Svaka namirnica po zakonu mora da
na sebi ima nalepljenu deklaraciju koja sadrži: naziv i trgovačko ime, spisak sastojaka,
neto količinu, uslove čuvanja i skladištenja, rok upotrebe, seriju namirnice,
adresu proizvodjača, uputstvo za upotrebu /ukoliko je potrebno/, klasu
namirnice, količinu alkohola /kod pića koje sadrže više od 1.2% alkohola/, bar
kod.
Deklaracija mora biti na srpskom
jeziku,uočljiva i čitka, ne sme biti prekrivena nekim drugim oznakama ili
deklaracijama , to isto važi i za deklaracije na namirnicama iz uvoza.
Istraživanja su ustanovila da
svega 5% potrošača čita deklaracije na namirnicama, na osnovu kojih se na kraju
odluče prilikom kupovine.
Нема коментара:
Постави коментар